Svima smo sve poklonili, a sebi uzeli

Ispali smo iz opcije za polufinale, ispali iz opcije za borbu za peto mjesto... I to kako. Tri nanizana poraza od tri odigrane utakmice u Kölnu. Tko je to mogao slutiti?

Ništa ne bi bilo strašno da smo mi utakmice ili, ako govorimo konkretno, ovu utakmicu izgubili na knap i na tuđu lucidnost i kvalitetu. Ali mi smo sve izgubili jer smo protivnicima poklanjali opet lopte kao da je Božić. To je ono što boli najviše. Ulazak u utakmicu protiv Islanda nije izgledao toliko loše. Stvarno je slutilo na to da je povratak Duvnjaka na teren ono što nam je trebalo. U redu, radili smo neke nepotrebne greške i u prvom dijelu, ali one su tada više bili ishitreni šutevi mladih igrača pa se nekako može pripisati želji ili su bili prolasci na slabo postavljenu obranu pa smo se mogli nadati da je stvar u tome, da ćemo se zagrijati pa ćemo u nastavku biti bolji.

I sjajno je to klapalo. Dva gola plusa na poluvremenu nije uopće loša priča protiv Islanda. No... Drugo poluvrijeme se ispostavilo noćnom morom.

Kuzmanović: "Bili smo u utakmici i onda se dogodio pad naglo" Klarica: "Drugo poluvrijeme smo se raspali"

Perkovac: "Preuzimam odgovornost za ovaj poraz, odigrali smo katastrofalno, bili smo klinički mrtvi"

Duvnjak: "Poslije ovakvog poraza nisam živ. SP 2025. u Hrvatskoj? Vidjet ćemo hoću li igrati..."

Kidali smo si kosu prvih desetak minuta nastavka, ali sve se činilo kao 'imamo ih'. Onda smo krenuli... Nepotrebna križanja i lopte u ruke protivnika, promašeni pokušaji, ostavljanje sjajnog Kuzmanovića na streljani, zaliejtanje u njihovu obranu... Tehničke pogreške su obilježile ovaj Euro kada je u pitanju naša reprezentacija. Kada kažemo da je Hrvatska i dalje sila u rukometu, kako možemo zajedno s takvom reprezentacijom vezati po 10 i više tehničkih pogrešaka? Da budemo precizni, njih čak 67 u šest utakmica, odnosno, u prosijeku njih čak 11,17. Vodeći smo po njima na turniru, kada se gleda od početka do kraja naše utakmice s Islandom. To se na ovom nivou ne može dozvoliti kada ciljamo na dobar plasman. Realno gledano, rezultat je podbačaj, ali postoje i pozitivne točke.

Mladost, da. Dečke ne treba stavljati na stup srama, bit će bolji u budućnosti i sigurno smo puno dobili s njima, da znamo da budućnost imamo. Možda smo se na početku jednostavno previše ponadali. Još smo zeleni i to jako zeleni. Zaletjeli smo se grlom u jagode, a nismo uzeli u obzir ono što i ptice na grani znaju - i drugi igraju rukomet. Kada sve završi, morat ćemo se ostaviti tehničkih greška i vratiti na tvorničke postavke...